Пост Светих Апостола или Петровски пост траје од Недеље Свих Светих до празника Светих апостола Петра и Павла 28. јуна/12. јула. Његова дужина трајања зависи од пасхалног и пентикосталног циклуса на који се надовезује почетак поста. Овај пост сличан је Божићном, мада нешто блажи. За време његовог трајања не једе се месо, млечни производи и јаја. Риба, вино и уље се једу сваки дан, осим среде и петка који се посте „на води”. Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља. На дан Рођења Светог Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо већ постимо, па једемо рибу, вино и уље.
Зашто постимо?
Хришћански пост води порекло од Господа Исуса Христа. Христос је сам постио, говорио о посту и рекао да ће Његови ученици постити. Свето писмо сведочи да су апостоли и први хришћани постили, а тако је било кроз сву историју Цркве до данас. „Пост је све Свете руководио у животу по Богу.“ Циљ поста је приближавање Богу то јест заједница са Богом, прослављање Бога и поштовање Његових светих.
Заједницу са Богом постижемо управо постом у коме је врхунац причешће које представља крајњи циљ заједничарења са Христом. Пост (подвиг) по себи без причешћа нема смисла, јер се човек не спасава својим трудом и напором већ благодаћу Божијом кроз тело и крв Христову (Јн. 6. 53-56). Дакле, постимо јер (Женик) Христос није са нама а када је „Женик са нама“ (Мт. 9, 15) тада не постимо.
Прави пост има две стране: телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздражавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свију еванђелских врлина. Стога, Свети Василије Велики опомиње: Корист од поста не ограничавај само на уздржавању од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела“.