Како се слави слава, Бадњи дан, Бадње вече, Божић и Васкрс

Како се слави слава

Обред славе у праксу је увео просветитељ српски Свети Сава, од чијег времена се слава и обичаји који је прате постепено ширио и формирао, уз бројне локалне обичаје и традиције. И дан данас је крсна слава центар породичне традиције.

Слава је молитвено прослављање једног светитеља као заштитника једне породице и њеног молитвеног заступника пред Богом. Суштина славе је изражена у самом имену: то је слављење Бога и прослављање светих угодника Божијих у чијим ликовима се открива и права „слава“ сваког људског бића, односно његова непролазна лепота и његово боголико достојанство. Главна садржина славе је благодарење и молитва Господу.

Као некада, тако и данас, породица која слави славу представља Цркву у малом, јер као што су сви богослужбени чинови дио Евхаристије – тако је и слава у породичном животу Срба продужена Евхаристијска тајна, Литургија. Сви славски предмети су преузети из богослужења Православне цркве. Данашњи славски колач са својих пет печата на горњој кори, на којима су иницијали грчких речи: Исус Христос побеђује, ИС ХС НИ КА, у ствари је само већа Литургијска просфора. Наиме, у првом делу Литургије из просфоре се изрезује поменути печат са иницијалима ИС ХС НИ КА и тај се печат зове Агнец (јагње Божије) и са доње стране се реже крстообразно, и на Литургији се молитвом епископа, свештеника и народа претвара у Тело и Крв Господа Исуса Христа. По узору на ове литургијске радње врши се резање славског колача. И на славском колачу је тај печат са иницијалима ИС ХС НИ КА, и славски колач се реже крстообразно и прелива се вином.

Освећење воде за славу

По древној и устаљеној пракси наше Цркве, у време пред славу свештеник освећује водицу у домовима оних који славе Крсну славу. За освећење водице домаћица припреми следеће: једну чинију са водом, босиљак, мању свећу, кадионицу са брикетом и тамјан . Све се то постави на сто у соби где је славска икона. Пожељно је да на обреду освећења водице буду сви укућани са домаћином. Са освећном водом може се умесити славски колач, скувати славско жито, и сви укућани попију освећену воду.

Шта је за славу потребно?

Славски колач,
Славско жито,
Славска свећа,
Вино.

Како изгледа Славска трпеза?

Поред суштинских обележја славе, према нашим обичајима домаћин припрема славски ручак који се обавља на дан славе. У неким крајевима се припрема и вечера уочи славе, на коју долазе гости, и то се зове навечерје празника. Негде се слави и други, па чак, и трећи дан славе. О садржају трпезе домаћин у духу православља одлучује са својим укућанима, у складу са могућностима и жељама.

Слава као део UNESCO-ве листе нематеријалног културног наслеђа човечанства

Преношена с колена на колено, од оца на сина, слава је до данас остала традиција у Срба, од Светога Саве до данас. Године 2014. слава је уписана на UNESCO-ву репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, уз још више од 350 народних обичаја и игара из целог света. Предлог за упис поднео је Етнографски музеј у Београду како би слава била препозната и на међународном нивоу. Основни услов био је да предложени елемент живи у заједници, а ми имамо срећу да је слава врло присутна у пракси. Био је то први упис Србије на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, те говори о томе колики значај слава има у нашем народу.

Како се обележавају Бадњи дан и Бадње вече

Бадњи дан

На Бадње вече, ложи се бадњак, младо дрво, обично храстово, које символише Христа и Његов улазак у свет. Ложење бадњака представља топлину Христове љубави. Благосиља се и освећује бадњак овај као символ дрвета крста, живота и васкрсења у спомен рођења Господњег а за освећење домова наших. Затим, бадњак је подсећање на дрво које су пастири донели у пећину и које је праведни Јосиф заложио како би се тек рођени Богомладенац загрејао у хладној пећини. Има још једно тумачење: бадњак је наговештај Христовог страдања и Његовог Крста. Слама која се уноси у кућу подсећање је на ону сламу из јасала на коју је Пресвета Богородица положила тек рођеног Господа. Тамјан којим се кади кућа, као и дарови који се стављају у сламу, сећање су на дарове које су донели мудраци са Истока и њима даровали Новорођеног Христа.

Значај Христовог рођења?

По речима Светог Атанасија Великог Христос је постао човек да бисмо ми постали богови по благодати. У овом исказу Светог Атанасија стаје сав домострој спасења света и човека.

Бог је човека створио ни из чега и подарио човеку живот као дар. Из књиге Постања видимо да је човек створен по лику и подобију Божијем (Пост 1, 26-27). Ове речи представљају човека као биће заједнице, као личност која свој идентитет проналази у Заједници Духа Светог – Цркви у којој је Глава Христос (Кор 12,12). Сваки човек представља јединствену и непоновљиву личност, управо као што су личности Оца и Сина и Светога Духа. Ова „небеска Црква“ је узор и једини начин вечног постојања човека на начин на који Бог постоји. Тај начин постојања човек остварује у Цркви као заједници личности благодарећи и приносећи свет Богу у светој тајни евхаристије.

Сваки покушај човека да сам и својим силама себе спасе од смрти завршио се неславно као и покушај првоствореног Адама. Човек као творевина није у могућности да себи обезбеди превазилижење смрти као основне и највеће препреке своје створености. Управо се из тог разлога се вољом Оца, Син Божији оваплотио да би у својој личности сјединио тварно и нетварно да би на крају својим славним Васкрсењем победио смрт (Кор 15,26).

Како се слави Божић

Најрадоснији празник међу свим празницима је Божић, празник спасења рода људског и све творевине. Тог дана оваплотио се Господ Исус Христос и постао човек како бисмо ми по благодати постали богови. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и Божићног славља.

Рођење Богомладенца је најавила звезда, којом су се руководили мудраци, била је у ствари, једна посебна појава. Свети Теофилакт Охридски о њој говори: „Када иђаху мудраци, иђаше и звезда, када они одмараше, она стајаше.“ Ниједно небеско тело се не креће из правца север-југ (правац Јерусалим-Витлејем) већ само исток-запад, стога Витлејемску звезду и не треба објашњавати природним путем, астрономијом, већ као заиста чудо Божије. Долазак мудраца са истока само је доказ да су Месију очекивали сви народи, а не само Јевреји, и да је Месија дошао да спасе све људе о чему говори псалмопојац Давид, пророци Исаија и Михеј, као и сви новозаветни списи.

Од када се празнује Божић?

У 2. веку на дан Христовог Рођења, 25. децембар (по јулијанском календару) указује Климент Александријски.

У 3. веку на празник Христовог Рођења напомиње Свети Иполит Римски.

У време гоњења хришћана од стране Диоклецијана, 303. године, 20 000 никомедијских хришћана је било спаљено у храму на сам празник Христовог Рођења.

Од тог времена када је Црква добила слободу, и постала владајућа у Римској империји, празник Христовог Рођења се празнује у целој Васељенској Цркви, како се то може видети из поука: Светог Јефрема Сирина, Светог Василија Великог, Григорија Богослова, Григорија Ниског, Светог Амвросија, Јована Златоустог и других Отаца Цркве 4. века.

Никифор Калист у својој црквеној историји пише да је цар Јустинијан установио празновање Христовог Рођења по целој земљи.

Божић

Домаћин и сви укућани на Божић облаче најсвечаније одело, и одлазе у Цркву на јутрење и Божићну Литургију где се остварује сва пунота празника у светој тајни причешћа. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“ и отпоздрављају: „Ваистину се роди!“ Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења.

После Свете Литургије, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља новчић и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем кадионицу који кади целу кућу. Пева се божићни тропар и чита се Молитва Господња (Оче наш…). Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

Положајник

На Божић у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник. Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: “Колико варница, толико срећица, колико варница толико парица, колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља”. Положајник символички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење.

Значај Христовог рођења?

Важно

Издвајамо

Како се слави Васкрс

Васкрс – Хришћанска Пасха је највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу.

Значај Васкрсења Христовог

Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ Хришћанства: „А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше,а узалуд и вера ваша“ (1 Кор 15,14), то јест сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког Хришћанина, полази из тог Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада Хришћана у сопствено васкрсење: „јер као што у Адаму сви умиру, тако ћe и у Христу сви оживети” (1 Кор 15,22). Вера у живот вечни јесте вера у васкрсење које претпоставља укидање смрти као последњег и највећег непријатеља света и човека.

Значај празновања Христовог Васкрсења

Васкрс је врхунац хришћанске Црквене године, празник над празницима, јер на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Св. Јована Крститеља. Васкрс се зове и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је Хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот. Пошто је Христово васкрсење било у недељу, тога дана ћe се Хришћани евхаристијски сећати и славити своје ослобођење од греха и смрти, тога дана је новозаветни празник Васкрс. Препоручујемо вам да купите свој фаворит по супер ниским ценама уз бесплатну доставу, а такође можете преузети поруџбину у продавници истог дана.

Велики четвртак

Велики четвртак је један од најзначајнијих дана у животу Исуса и његових ученика и последњи дан Исусове слободе. Велики четвртак обележила су четири велика догађаја: прање ногу ученицима, тајна вечера, чудесна Исусова молитва и на крају његово издајство и хапшење.

Исус је тада установио свету тајну Причешћа говорећи: „Узмите, једите; ово је тело моје.“ и „Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова“.

На Велики четвртак служи се Литургија Светог Василија Великог. А на тај дан чита се и дванаест одломака из Јеванђеља о страдању Христовом, која се зову Страдална јеванђеља.

Велики петак

Припреме за Васкрс традиционално почињу на Велики четвртак, дан причешћа. Настављају се Великим петком, даном када је Исус из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског управника Понтија Пилата. Он га је осудио на смртну казну, распећем на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду у близини Јерусалима.

Свештеници у црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара, у спомен на сахрану Христову у гроб Јосифа из Ариматеје. До суботе увече, верници су у прилици да плаштаницу целивају. На Велики петак се не служи Литургија. То је дан строгог поста, током дана се послови у домаћинству обустављају и све је усменерено ка молитви и посту.

Велика субота

Велика субота је дан када је Свето Тело Христово било положено у гроб и то је тужан дан за православне хришћане. Тога дана служимо Литургију Светог Василија Великог. Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано ујутро, или већ на Велики петак увече.

Пред симболичним Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Уз читање целог 118/119 Псалма певају се статије – стихови у којима се слави умрли Господ као онај који васкрсава Духом Светом. У статијама се изражава бол, жалост и туга Пресвете Богородице.

Тога дана су првосвештеници и фарисеји тражили од Пилата да постави стражу испред Христовог гроба. „Рече им Пилат: Имате стражу, идите и утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“. Тако да је гроб Христов био и запечаћен и под оком страже.

Васкршња јаја

Код Хришћана је обичај да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја, и исписује поздрав: „Христос васкрсе.” По предању, овај обичај потиче из времена Христовог Васкрсења и Вазнесења. Наиме, следбеница Исуса Христа Mapиja Магдалена дошла је, после Христовог Вазнесења, у Рим ради проповедања Јеванђеља. И када је изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима: „Христос васкрсе“ и пружила му на дар офарбано јаје, а по угледу на њу, Хришћани су продужили праксу бојења и шарања јаја.

Васкршњим јајетом жели се представити очигледност Васкрсења и како из мртвила постаје живот. Јер, јаје је само по себи мртва ствар, али под утицајем топлоте, кад се стави под кокошку, развије се у њему живот и излеже се живо пиле, које својом снагом развали свој гроб – љуску, и изађе на свет – као што је и Исус Христос оживео и из гроба устао. Црвена боја је боја радости, због тог радосног догађаја, и символизује Божанску природу Христову; то је боја Божанске љубави. Обичај је да се васкршња јаја шарају на Велику суботу. У воду у којој се кувају јаја ставља се и освећена водица.

Рачунање датума Васкрса

По питању датума празновања хришћанске Пасхе, међу хришћанима су вођени спорови о томе када треба славити Васкрс. А када је хришћанство почетком 4. века стекло објективну слободу у Римском царству, поред осталих спорних питања решавано је и питање датума празновања Пасхе, као најважнијег и средишњег хришћанског празника. Тако је Први Васељенски Сабор Цркве, одржан у Никеји 325. године, поред осталих питања решавао и пасхални спор. Саборска одлука о васкрсу може се свести на четири основне тачке:

Васкрс се слави после пролећне равнодневнице;
Хришћани не славе Васкрс када и Јевреји свој Песах;
Васкрс се слави после пуног (уштап) месеца;
Васкрс се слави увек у недељу.

Када се стекну ова четири наведена услова и критеријума, а по посебним прорачунима математичким и астрономским, израчунава се када пада Васкрс у одређеној години.

Васкрс је покретан празник, који се увек везује само за дан недељни, и може пасти у размаку од 35 дана, од 22. марта до 25. априла. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а Црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља, певају се чак и у тужним приликама, на погребу, ако би се десио те недеље.