Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје две недеље, од 1/14 августа до 28/15 августа. Он је посвећен духовној припреми уочи празника Успења Пресвете Богородице. Овај пост је строжији од божићног и апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост, све дане „на води”, осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино. Једино на Празник Преображења Господњег једемо рибу без обзира у који дан недеље празник пада. Ако сам празник Успења падне у среду и петак, не мрсимо већ и тада једемо рибу, вино и уље. У нашем народу постоји обичај да се младо грожђе не једе до Преображења Господњег, јер се тога дана у црквама благосиља грожђе и дели се народу.
Зашто постимо?
Хришћански пост води порекло од Господа Исуса Христа. Он је сам постио, говорио о посту и рекао да ће Његови ученици постити. Свето писмо сведочи да су апостоли и први хришћани постили, а тако је било кроз сву историју Цркве до данас. „Пост је све Свете руководио у животу по Богу.“ Циљ поста је приближавање Богу то јест заједница са Богом, прослављање Бога и поштовање Његових светих.
Заједницу са Богом постижемо управо постом у коме је врхунац причешће које представља крајњи циљ заједничарења са Христом. Пост (подвиг) по себи без причешћа нема смисла, јер се човек не спасава својим трудом и напором већ благодаћу Божијом кроз тело и крв Христову (Јн. 6. 53-56). Дакле, постимо јер (Женик) Христос није са нама а када је „Женик са нама“ (Мт. 9, 15) у празничне дане тада не постимо.
Прави пост има две стране: телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздражавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свију еванђелских врлина. Стога, Свети Василије Велики опомиње: Корист од поста не ограничавај само на уздржавању од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела“.