Света тајна брака или венчање је сједињење двоје људи (мушко и женско) за читав живот, и заветовање на верност и љубав пред Богом до краја живота. Ово је радосни, свечани и један од најсветијих чинова у животу православних хришћана. Свети Дух сједињује у једно биће двоје, који пред свештеником изјаве да ће се цео свој живот узајамно волети и једно другом бити верни, и који примају благослов за рађање и васпитање деце.
Зашто је Бог установио брачну заједницу?
Брачна заједница је Црква у малом, зато се некад венчање обављало током Литургије, а оно се заснивало на причешћивању младенаца. Данас се то изместило из Литургије, и младенцима се даје вино. Брак је Бог створио да би се постигао однос између мушкарца и жене који превазилази смрт, а смрт се превазилази заједницом са Христом, тј. љубављу према Христу, помоћу које онда они и воле једно друго и одржавају своју брачну заједницу. Брак нуди могућност да постанемо црквена бића у правом смислу те речи. То је везано за наше постојање у Цркви. Брак нам даје ту могућност да сваког дана имамо прилику да у разним питањима где се не слажемо – праштамо, молимо за опроштај, а то је својеврстан крст, жртва, стално самопреиспитивање, јер смо увек у искушењу да наметнемо своју вољу оном другом.
Апостол Павле каже да муж треба да воли жену као самог себе, тј. као што Христос воли Цркву, а жена треба да се боји мужа. То није буквално страх, већ да она буде у сталном трепету пред љубављу свога мужа, да га не повреди. Брак нам даје могућност за самопревазилажење себе и остваривање кроз заједницу.
Брак у Светом писму
Он је осветио брак Својим присуством на свадби у Кани Галилејској и претварањем на тој свадби воде у вино. Тиме је дао дубљи смисао светој тајни брака, исто као што се вода променила у вино, тако се Његовим присуством телесна љубав мења у духовну љубав двеју душа.
У причи о свадби у Кани Галилејској се види да љубав која је спојила двоје младих није потекла из њих самих, она је Дар Божији, врста кредита који Бог даје њима, да би они управо због мноштва разлика које их раздвајају, имали помоћ и благодат, без чега би се та заједница распала. Они у почетку живе благодаћу Божијом, али се брзо та благодат повлачи, а супружници остају у рингу да се сами боре и умножавају ту благодат љубави. Љубав у почетку би требало да буде најмања љубав у току брачне заједнице, а највећа да буде на крају. Христос воду тек на крају претвара у вино. Пуноћа и савршенство треба да дођу на крају, али у есхатолошком смислу се они никад и не завршавају. Она ће и у вечности да се разраста из љубави у љубав, из радости у радост, све у бескрај.
Шта је то предбрачни испит?
У разговору са свештеником, будући супружници откривају своје разлоге за ступање у брак, на основу којих духовник даје суд да ли су они складан и одговарајући пар. Уколико јесу, свештеник им даје благослов да наставе своју заједницу у складу са православним каноном.
Када није могуће заказати венчање?
Треба да знате да према правилима православне цркве, постоје одређени дани када склапање брака није дозвољено. То је током трајања поста, средом, петком, на Васкрс, Божић, Крстовдан 18. јануара, Усековање 11. септембра и на Крстовдан 27. септембра.
Шта је потребно за венчање у Цркви?
Свештенику из младине парохије прилажу се црквене крштенице младенаца и кумова, као и потврда о младожењином слободном брачном стању. Након извршеног предбрачног испита младенци добијају потврду, тј. записник, који предају парохијском свештенику младожење. Предбрачни испит требало би да буде обављен три недеље пре венчања, како би свештеник могао на три недељне Литургије да огласи жељу младенаца за склапањем брака.
Предмети који су Вам потребни за обављање чина венчања су:
Четири велике свеће – означавају чистоту и светлост царства небеског, које ће Вам осветлити пут приликом западања у искушења која живот носи.
Бурме – њихов кружни облик симболизује верност, носе се на четвртом прсту десне руке и не скидају се до краја живота, подсећајући младенце на завете које су једно другом дали.
Бело платно – младенцима се током венчања белим платном обавијају, односно везују десне руке, симболишући тако њихову блискост и повезаност.
Црно вино – испијањем по три гутљаја црног вина из пехара закључује се симболичан чин спајања у вечно заједништво младенаца.
На главе младенаца некада се стављао венац – данас углавном круна, који је представљао симбол повезаности са узвишеном мудрошћу. Тако је, од тих венаца, реч венчање и настала.