До сродне душе преко агенције или „вибер” групе

„Фортуна” спојила више од 8.000 људи за четири деценије. – Млади православни верници могу брачну срећу да потраже на „вибер” групама које је покренула страница „Теодул”

Млади се данас „кетфишингују” на „Тиндеру”, „гостингују” на „Инстаграму”, „бредкрамбингују” на „Фејсбуку”… А ако уопште не знате шта значе ове речи – честитамо! Очигледно спадате у ону повлашћену категорију која никада није имала контакта са лажним профилима и идентитетима на овој друштвеној мрежи, чија симпатија није нестала без објашњења или вам слала поруке а да у ствари није имала никакву намеру. Ове појаве или како то женски портали воле да напишу – „трендови дејтинга” главни су разлог због ког све више младих диже руке од потраге за савршеним партнером. Али, како је живот много лакши ако се радости и туге поделе са особом коју волите, на срећу, и дан-данас има оптимиста, који од своје „друге половине јабуке” не одустају тако лако. А ако њу не пронађемо на друштвеним мрежама, не упознамо посредством пријатеља или у изласцима, постоје још неке варијанте „упаривања”.

Једна од таквих је и најстарија агенција за упознавање у Београду, „Фортуна”, која баш крајем овог месеца обележава 40 година постојања.

– Нашим посредством је више од 8.000 људи остварило успешну емотивну везу. Немамо увек повратну информацију да ли су то бракови јер јако ретко нам се клијенти јаве када су срећни и задовољни. Наши људи су и даље пуни предрасуда што се тиче оваквог начина упознавања и онда прво једва дођу у „Фортуну” јер их је срамота, а онда када се све то лепо заврши, као да се труде и од себе и од других да сакрију где су се упознали. Наравно, имамо и светлих примера, за ово време смо пет пута биле на свадби клијената, а последња је била баш у септембру – објашњава Нада Јовичић, психолог и један од оснивача.

Она и њена сарадница људе упарују на основу упитника у коме су подаци особе и њихови захтеви у вези са будућим партнером. Тако им се и предлажу особе које би могле бити њихови животни сапутници, а по урађеном предлогу клијент добије на увид и податке и фотографије онога ко му се допао. Тек уз сагласност обе стране да желе да се упознају, ступа се у директан контакт, без вишемесечног „завлачења”.

– Међу клијентима има и младих људи који не желе да се упознају преко интернета јер схватају да тамо свако може да остави било какве податке и било чије фотографије. Имали смо једну даму која је свог мужа упознала преко нас пре 30 година и сматра да има идеалан брак. Она је дошла да учлани свог сина који има 24 године. На питање зашто то ради, кад су живот и бројна познанства пред њим, она нам је одговорила да је то баш зато што и њему жели идеалан брак попут њеног – прича нам Јовичићева.

Да би неко ступио у везу потребно је да, како млади кажу, „кликне” са неким. Обично, споје их неко заједничко интересовање, вредности, размишљања и ставови у животу. А оно што људе повеже може бити и религија.

На „Фејсбуку” тако постоји страница „Теодул” која је заправо неформална заједница младих људи из Републике Српске, Србије, Црне Горе и дијаспоре који су активни у оквиру Српске православне цркве. Сама страница постоји од 2015. године, има 80.000 пратилаца, а основали су, када су код чланова препознали потребу за тражењем сродне душе, и три „вибер” групе – „Теодул брак”, „Теодул упознавање за брак – представљање девојака” (2.500 чланова) и „Теодул упознавање за брак – представљање младића” (770 чланова). Неки су у тој потрази већ и успели, каже Марио Ћумуровић, оснивач „Теодула”.

У току непуне две године постојања група на „Виберу” склопљено је 10 бракова, а ове године најављена су још два. Из ових заједница рођена су и два дечака – један у Бијељини, други у Словенији.

– Групе имају јасна правила и у оквиру њих смо ангажовали око 20 добровољаца који су задужени да усмеравају дискусију и да прате поштовање правила групе. Разговори су шифровани и нико не може да види број телефона чланова док га они сами не поделе са другима, а на овај начин успели смо да превазиђемо опасност узнемиравања девојака које нису заинтересоване за наставак комуникације у случајевима када приме и по 200 порука од младића. Ако девојка то неће, она може да се захвали младићима за представљање које су послали и да оне који су прекомерно упорни блокира и да на тај начин онемогући наставак комуникације – каже Ћумуровић.

Осим склопљеним браковима, на овој страници поносе се и тиме што се једна девојка из Аустралије преселила у Републику Српску, а друга из Кине због љубави вратила у Србију. И многи су се младићи вратили из дијаспоре баш због сродних душа. План је, додаје Ћумуровић, да се све ово подигне и на виши ниво па да се ова потрага за љубављу, коју су православним верницима почели да препоручују и свештеници, пресели и на сајт.

Овде људи тачно знају шта хоће и траже баш особе са којима то могу да остваре.

– Многи су у групе улазили са великом надом и проналазили су сродну душу која је километрима удаљена од њих и уверили се да даљина и у току развоја везе не смета ако има љубави. Чланови су нам рекли и да им је много олакшано проналажење партнера за брак јер и сам назив групе наглашава да је дописивање са члановима групе баш са тим циљем, а не са циљем развоја дугих веза. И сама комуникација је олакшана јер су у групи и девојке и младићи који су спремни да ступе у брак веома брзо, и по досадашњем искуству, и у року од неколико месеци – објашњава Марио Ћумуровић.

Извор: Дневне новине "Политика" 
https://www.politika.rs/scc/clanak/499527/Do-srodne-duse-preko-agencije-ili-viber-grupe